Šnajderke – majstorice
- Posted by ZOC "Adžija"
- Posted in Blog, Novosti
Šnajderke – majstorice
Šnajderke su navek imale pune ruke posla. U velikim gradovima, varošicama ali i u selima, dame su terale modu. Kadgod pred Uskrs ili seosku slavu moralo se i po mesec dana unapred zakazati šivenje posebno kod onih šnajderki koje su bile prave majstorice i čuvene po finom šivenju. Šnajderke su bile zdravo poštovane i rado viđene u svakom finijem društvu.
Majstorica Ljubinka Ćurčijina žena, pa tetka Seja koju su deca zdravo volela. Kad one izmere i iskroje, već na prvoj probi sve stoji ko saliveno.
Kako je nekad bilo
Kadgod leti, iznesu singericu u kong pa šiju. Sa avlijskih vrata se može čuti singerica kako radi u jednakom ritmu. Šilo se sve, od aljina do pelena i venčanica . Šilo se i prepravljalo, zašivalo poderano. Mogle su se tu čuti i mnoge novosti iz varoši koje žene prepričavaju dok čekaju probu… Poveravale su se tu i prve ljubavi, divanilo se o đuvegijama. Sa radošću se isčekivala svaka proba.
Svaka šnajderka je imala i pomoćnice, mlade devojke koje su porubljivale, endlale, kvircale i tako učile zanat. Zanat se nije učio za mesec dana, već bar dve godine. Prolazile su kroz sve faze, od krojenja do šivenja najfinije garderobe. Posle takve obuke mogle su da budu samostalne, prave majstorice.
Navek se zdravo držalo do mode
Trgovački putnici su donosili materijale svih fela, a vešte majstorice su, gledajući slike u časopisima, od njih pravile haljine, suknje, bluze. Dobro se znalo šta se nosi za praznik, a šta je za svaki dan.
Od puplina i cica se šila dnevna garderoba za rad. Uglavnom su to bile suknje i haljine na tufnice i na cvetiće. Žene su uglavnom nosile teget, braon i crno i obavezno su opasivale cicane kecelje. Devojke su nosile svetlije boje. Tada se baš i nije davalo na oblačenje dece. Mondirale su se devojke da se što bolje udaju i pokažu iz kakve su kuće, dal su mirazdžike il nisu. Od aljina koje nisu bile u modi prepravljale su se aljine za devojčice pa su se one zbog toga zdravo srdile. A kada odrastu i zadevojče se, traže aljine iz Burde.
Modeli su bili mnogo komplikovaniji nego ovi današnji. Ni dnevna odeća nije bila jednostavna. Sve je imalo neki ukras, dodatak, karner, ali je to bilo umereno. Pravile su se i podsuknje, falte, žabice… Mnogo posla obavljalo se ručno, samo iglom i koncem.
Skoro ništa se nije gotovo kupovalo, sve se šilo, i dugmad su majstorica i učenice same presvlačile. Postojalo je belo dugme, koje je predstavljalo osnovu, a onda su ga one oblagale materijalom koji se slaže sa haljinom ili bluzom.
Najspretnije majstorice, šile su i venčanice. Šile su ih ručno, najzahtevnije je bilo napraviti ukrase. Prišivali su se venčići, cvetići, mašne. Pravili su se i cvetići za buket, deverski peškiri i ukrasi za sveće. Ova moda se i danas zadržala pa se često traži izrda ovih ukrasa.
Kako je sada?
Sada su došla neka druga vremena i sva ona draž šivenja, probanja i korziranja u novoj tek sašivenoj aljini je izčezla. Pitamo se da li su šnajderke koje su obukle, uparadile i ulepšale mladost ikada shvatile i spoznale koliko su njihove zlatne ruke vredele i sa koliko radosti, uzbuđenja i ljubavi smo nosile njihovih ruku delo?
Sada, prodavnicu odeće nalazimo gotovo u svakoj ulici, u tržnim centrima. Često se kupuje garderoba, brzo je menjamo jer „izađe iz mode“. „Krpice“ stižu iz Turske, Italije, Kine. Prate se akcije, diktiraju trendovi…
Da li je baš tako?
Nije bas tako! I dalje se šije garderoba. Postoje mladi i uspešni dizajneri, modelari.
Kreativnost je uvek u modi! Biti svoj i nositi garderobu koju smo sami sašili ili zapovedili kako da nam se sašije je uvek u trendu!
Kupiti materijal, zamisliti kroj, kupiti dugmiće… pruža radost, isčekivanje.
U našem centru uvek postoje bar dve grupe polaznika za kurs krojenja i šivenja.
Upisuju se polaznici koji žele da nauče da šiju za sebe i svoje najdraže. Rade to iz hobija. Kurs pohađaju i oni koji već znaju da šiju ali žele da usavrše svoje umeće. Dolaze nam i oni koji se dugu niz godina bave šivenjem pa sad žele da svoje znanje sertifikuju. Izađu na ispit provere znanja i tako steknu zvanje. Mnogi započnu svoj biznis, otvore svoju krojačku radnju. Kod njih se uvek traži jedno mesto više!