Informatička i informaciona pismenost

Informatička pismenost obuhvata poznavanje računara (hardvera i softvera) kao i korištenje računara i računarskih programa u svakodnevnom životu. Ova pismenost je preduslov za informacionu pismenost, a posebno je značajna pri pronalaženju informacija. Do pre petnaestak godina informatička pismenost se bazirala samo na poznavanju konfiguracije računara kao i korištenju programa za obradu teksta, tabelarne proračune i izradu prezentacija. Danas u prvi plan izbijaju korištenje interneta, slanje i primanje e – pošte, kao i korištenje WWW ( World Wide Web – a) i objavljivanje sadržaja na internetu.

Informaciona pismenost prestavlja potrebu za informacijom (predstavlja podatak kojim povećavamo nivo našeg znanja) te imati znanje o tome kako je pronaći, proceniti te iskoristiti kako bi se rešio dati problem. Izvori informacija mogu biti različiti: knjige, časopisi, televizija, a u današnje vreme to je internet. Internet, kao izvor informacija treba uzeti sa rezervom ili bar jedan njegov deo. Na internetu može svako da objavi gotovo šta hoće bez neke stručne provere. Te informacije ponekad treba uzeti sa rezervom. Dati informaciju ne znači i dati znanje. Svako od nas procenjuje da mu neka informacija vredna ili je samo podatak koji nema nikakvo značenje.

Za šta je važna informatička pismenost?

Ona podrazumeva sposobnost da se pretraže, pronađu i analiziraju informacije koje su dobijene putem određenog medija.

Na ovaj način se zadovoljavaju potrebe za informacijama, znanjem i usavršavanjem.

Informatička pismenost veoma je važna u toku školovanja, pri zapošljavanju, profesionalnom napredovanju i bukvalnom snalaženju u svetu.

Budućnost se vrti oko Interneta. Informatički pismena osoba sposobna je da organizuje informacije za praktičnu primenu i proceni vrednost takvih informacija, a prema informacijama se odnosi kritički. Informacije koristi etički i legalno.

Informatička i informaciona pismenost kod mladih

Mlađa populacija u velikom broju koristi i računar i Internet, i provodi za računarom veliki deo svog slobodnog vremena. Međutim istraživanje je pokazalo da učenici ne znaju da na pravi način izdvoje, sortiraju i koriste informacije. Stopa nadzora roditelja za korišćenje računara i Interneta je na zabrinjavajućem niskom nivou. Udeo učeničke populacije (deca od 7 do 14 godina) je veoma veliki na društvenim mrežama. To je veoma zabrinjavajući podatak. Neophodno je da se preduzmu odgovarajuće mere kako bi se taj problem društva na što jednostavniji način prevazišao. Na osnovu podataka koji su dobijeni iz istraživanja može se reći da je informatička pismenost zadovoljavajuća dok je informaciona pismenost zabrinjavajuća. U ovom istraživanju su učestvovali učenici brojnih osnovnih škola.

Na informatičkoj i informacionoj pismenosti dece treba raditi još u predškolskom uzrastu. Informaciono obrazovanje treba sprovoditi od onog trenutka kada se detetu pruži mogućnost da koristi računar. Uz podršku roditelja, vaspitača i učitelja, dete treba da nauči osnovne činjenice o uređaju koji koristi i na koji način da ga najbezbednije koristi. Učenici vide računar i Internet, kao igračku uz koju mogu provoditi dosta slobodnog vremena, bez nadzora roditelja. Postoje velike opasnosti kojih učenici, a ni roditelji nisu svesni. Da bi se predupredile opasnosti koje su potencijalne neophodno je pripremiti dete, uvesti ga u svet računara i Interneta na najbezbedniji i najsigurniji način.

Medijska informaciona pismenost

Kada govorimo o medijskoj pismenosti, dosadašnja istraživanja su pokazala da je neophodno da se u današnjem vremenu više pažnje obrati na učenje o medijima kako učenje đaka, tako i učenje roditelja i nastavnog osoblja u školama. U vremenu nagle ekspanzije tehnologije, a samim tim i novih medija, ne obraća se dovoljna pažnja analizi istinitosti i tačnosti informacija. Prema istraživanju o medijskoj pismenosti u Evropi, Srbija na 29. mestu liste od 35 zemalja.