Zaštita, bezbednost i zdravlje na radu

Zaštita, bezbednost i zdravlje na radu su sastavni deo rada i radnog procesa. Obuhvataju mere i sredstva koja su neophodna za obezbeđivanje bezbednih uslova rada. Ostvaruju se primenom savramenih tehničkih, organizacionih, zdravstvenih i drugih mera i sredstava zaštite i bezbednosti na radu.

Zaštita i bezbednost na radu ima za cilj da spreči povrede i oboljenja ili da ih svede na minimum, da pruži pomoć radnicima u slučaju povrede i pored preduzetih mera.

Preventivne mere su stvaranje najpovoljnijih higijensko – tehničkih uslova rada i neophodnih zaštitnih sredstava.

Značaj zaštite i bezbednosti na radu je veoma velik kako za samog radnika jer mu obezbeđuje sigurnost na radu, tako i za organizaciju u kojoj radi jer smanjuje broj povreda i doprinosi povećanju produktivnosti rada, odnosno smanjuje gubitke preduzeća i šire.

Prema ustavu Republike Srbije ( Službeni glasnik RS“ broj 1 – 90) stav 2 član 38 zaposleni imaju pravo na zaštitu na radu u skladu sa zakonom, a omladina, žene i invalidi imaju pravo na posebnu zaštitu na radu.

Novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu koji je izašao u Službenom glasniku RS, broj 101, od 21.11.2015. godine, uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povrede na radu, profesionalnih oboljenja u vezi sa radom.

Informacije o zaštiti i bezbednosti na radu, polaznici naših kurseva građevinske struke (zidari, tesari, skelari, visinski radnici) kao i mašinske struke (zavarivači, bravari) su prvo sa čim ih upoznajemo i upozoravamo prilikom teorijske nastave. Kuvari, poslastičari, konobari takođe se upoznaju sa potencijalnim rizicima i merama zaštite. Pre nego što se upoznaju sa osnovama struke i tehnologijom zanimanja upoznaju se sa merama zaštite i mogućim rizicima i opasnostima na gradilištima, iskopima, rudnicima, radionicama.

Kako smanjiti rizike na gradilištu/ iskopu, radionici…

Uobičajeno je da svaki građevinski radnik bude jak i spretan. Zavarivači, bravari, elektičari treba da pored dobre obučenosti poseduju i odličan vid. Uspeh i bezbednost svakog radnika takođe zavisi od toga koliko su oni opremljeni ne samo mentalno, već i fizički.

Građevinska industrija je jedna od najopasnijih kopnenih poslova na svetu. Čak i iskusnim radnicima se mogu dogoditi ozbiljni incidenti. Zbog povreda, pa čak i smrti na gradilištima neophodna je i obavezujuća procena rizika i sveobuhvatni sistem upravljanja rizikom. Smanjenje rizika jeste predmet ozbiljnog razmatranja. Lista potencijalnih opasnosti je skoro beskrajna.

Procena opasnosti

Jedan od najvažnijih koraka ka smanjenju rizika jeste temeljna procena svih rizika koji se nalaze na gradilištu, iskopu, radionici. Poznavanje potencijalnih opasnosti i svih relevantnih faktora može da proizvede niz propisa usmerenih ka bezbednim radnim uslovima. Procena rizika je mukotrpan proces, mnoge stvari treba razmotriti i mnogo zakona ispoštovati.

Uverite se da su radnici dobro obučeni

Došlo je do priliva nekvalifikovanih radnika na mnogim gradilištima, rudnicima, zbog ograničene ponude kvalifikovanih radnika. Pravilan trening je neophodan. Obuka u korišćenju određene opreme, kao i edukacija kada nešto krene naopako, jeste veoma važna za bezbednost. Poslovi postavki elektroinstalacija, zaštite od pada i rukovanju zapaljivim proizvodima mogu biti fatalne za radnike. Da bi se pravilno odradio posao, potrebno je pratiti navedene korake i procedure.

Nošenje potrebne opreme za bezbednost

Lična zaštitna oprema, ili LZO, je od suštinskog značaja za bilo koga ko radi na gradilištu, iskopu ili bilo kojoj radionici. U najmanju ruku, svaki radnik treba da nosi šlem, lako uočljivu jaknu ili prsluk i čizme sa metalnim vrhom – svaka oprema mora biti u dobrom stanju.

Nekim specijalizovanim radnicima može zatrebati dodatna zaštitna oprema, kao što su sigurnosne naočare, maske za lice ili čepovi za uši. Svaka relavantna lična zaštitna oprema mora biti nošena sve vreme dok je radnik na svom radnom metu.

Ne žuriti

Svako ima više aktivnosti i dužnosti koje treba da obavi tokom radnog dana. Često, prvi impuls je da žurimo kroz trenutni zadatak da bismo što pre došli do sledećeg. Potrebna je koncentracija i vreme da se svaki zadatak završi bezbedno i dobro.

Osigurati svaki teret

Jedan od najčešćih opasnosti jeste mogućnost da vas udari ili ubije oprema ili potrošni materijal koji je pao. Taj dodatni trenutak podupiranja ili obezbeđivanja tereta može da spasi život.

Zaštititi se od opasnosti po zdravlje

Obezbedite sveobuhvatni trening, ispravne alate i zaštitnu opremu za rukovanje hemikalijama, azbestom i različitim rastvaračima. Uvek držite na vidnom mestu istaknuto uputstvo koje naznačava odgovarajuće medicinske tretmane za hemijske povrede.

Uvek koristiti zaštitne barijere i ograde

Nemojte nikada odstranjivati barijere ili bezbednosne funkcije sa opreme ili alata. Oni su postavljeni tu kao rešenja za protekla bezbednosna pitanja, i trebaju da ostanu na mestu za zaštitu radnika. Nemojte sklanjati barijere i ograde sa gradilišta sve dok se ne uverite da rizik po bezbednost nije više prisutan.

Visinska zaštita

Padovi sa visine su uobičajeni načini povreda, pa čak i smrtnih povreda na gradilištima. Vrlo je važno da bilo koja izdignuta platforma ima ogradu i rukohvate oko perimetra u cilju sprečavanja pada. Pristup ovim platformama treba da bude preko merdevina ili skela koje su pravilno postavljene i osigurane.

Električna bezbednost

Radnici koji obavljaju poslove u blizini električnih kablova i opreme treba da budu dobro obučeni. Strujni udar može izazvati ozbiljne povrede ili čak smrt. Samo alati i oprema koji su nedavno testirani i obeleženi kao bezbedni trebaju da se koriste, dok svi kablovi treba da budu jasno obeleženi tako da drugi budu svesni rizika.

Održavanje opreme

Svu opremu treba održavati redovno kako bi bili sigurni da je bezbedna za upotrebu. Električna oprema se uvek u velikoj meri koristi na gradilištima kao i u mnogim radionicama. Treba obezbediti da se sva takva oprema svakodnevno proverava i da je u potpunosti u ispravnom stanju.

Ako se alat pokvari, on može da izazove ozbiljnu štetu. Rutinske inspekcije sve opreme su obavezne, i bilo koji pokvareni alat treba odmah popraviti ili zameniti.

Padovi i saplitanja

Padovi i saplitanja čine najveći uzrok povreda na radu u svim oblastima. Konkretno, pad sa visine je glavni faktor rizika. Briga oko bezbednosti skela, platforma, korišćenje merdevina i pokretnih platforma za podizanje su od velikog značaja.

Oblasti koje su iskopane, neuredne površine gde je građevinski materijal ostavljen tako da se ljudi mogu saplesti o njega i uklanjanje otpada na gradilištima su mogući uzroci nezgoda.

Rizici od požara

Rizici od požara su uvek problem na gradilištima, radionicama. Potrebno je da postoje odgovarajuće odredbe za sprečavanje požara, kao i pravilne procedure u slučaju požara. Skladištenje i upotreba opasnih ili zapaljivih materija se takođe uzimaju u obzir.

Zaštita od buke

Buka može biti prekomerna zbog raznih mašina koje rade istovremeno. Potrebno je organizovati redosled operacija mašina kako bi se smanjio broj radnika izloženih buci istovremeno. Preporučuje se odgovarajuća zaštita od buke u obliku čepova ili slušalica.