Zanatska zanimanja koja nestaju i zašto su danas zlata vredna

Na tržištu rada u Srbiji, a i širom Evrope, odvija se nešto što malo ko primećuje: zanatska zanimanja koja nestaju. Sve više mladih upisuje fakultete i sanja o kancelariji, a iskusni majstori jedan po jedan odlaze u penziju. Na njihovo mesto niko ne dolazi.

Brojke to potvrđuju. Prema podacima najvećeg srpskog portala za zapošljavanje, vodoinstalateri su prvi na listi deficitarnih zanimanja po visini prosečne zarade. A smerovi za ta zanimanja u stručnim školama su skoro prazni.

Zanatska zanimanja koja nestaju

Elektroinstalatere, molere, bravare, stolare, varioce i keramičare sve je teže naći. Automehaničari su u sličnoj situaciji: mladi se ne zanimaju za taj posao, a oni koji ga znaju često odlaze u inostranstvo. Čak ni frizera nema dovoljno, iako salona ima na svakom koraku. Većina ih ranije ili kasnije otvori svoj salon i onda sama traži radnike. Država je problem prepoznala, pa je Vlada Srbije na spisak deficitarnih zanimanja stavila čak 28 profila, od kuvara i mesara do stolara i poslastičara.

Zašto je ovo dobra vest za tebe?

Ekonomija tu ima jednostavno pravilo: kad je ponuda mala, a potražnja stalna, rad se bolje plaća. Upravo to se dešava sa zanatima. Majstora je sve manje, a posla ne fali, jer se kvarovi, renoviranja i popravke nikad ne završavaju. Kad čovek nedeljama traži nekoga ko će doći, rado plati više onome ko se pojavi i dobro odradi posao.

Zanatlije u Srbiji uglavnom zarađuju iznad proseka, a oni koji rade na svoju ruku i znatno više. Jedna poseta dobrog majstora košta od nekoliko hiljada dinara pa do 60 ili 70 evra, zavisno od posla. Automehaničar lako pređe 200.000 dinara mesečno, što mnoge kancelarijske pozicije ne dostižu, čak ni uz diplomu i godine staža. Uz to, zanatlija sam odlučuje koliko će da radi i koliko da naplati, pa mu zarada raste sa iskustvom, a ne kad se šef raspoloži za povišicu.

Ako razmišljaš o prekvalifikaciji ili biraš prvo zanimanje, poruka je prilično jasna: tržište traži ljude koji znaju da rade rukama i sve bolje ih plaća.

Zanat kao sopstveni biznis

Zanat daje i ono što kancelarija retko može, a to je nezavisnost. Nema šefa koji ti određuje tempo i nema čekanja da neko primeti tvoj trud. Radiš za sebe, biraš poslove, određuješ cenu i gradiš sopstveno ime. A pošto su zanatska zanimanja koja nestaju ostavila prazno tržište, svako ko ima znanje i volju da radi ima odakle da krene.

Za početak ti ne treba mnogo: alat, znanje i dobar glas. Nema velikog kredita, skupog prostora ni zaposlenih. Mnogi počnu od kuće ili iz kombija, pa tek kad posao krene iznajme radionicu. Prve klijente obično dovedu komšije i prijatelji, a svaki zadovoljan mušterija vodi do sledećeg.

Zato mnogi koji završe kurs za godinu-dve otvore sopstvenu radionicu ili servis i odmah uskoče u tržište kome takvi ljudi najviše fale. Konkurencije je malo, a potražnja je velika, pa posao često sam stiže do tebe. Ko je pouzdan, uredan i drži reč, brzo ima raspored popunjen nedeljama unapred.

Drugim rečima, zanatska zanimanja koja nestaju nisu pretnja, već prilika za one koji su spremni da je iskoriste.

Gde početi?

Prvo ti treba sertifikat iz akreditovanog centra. On ti daje znanje, ali i papir koji klijentima pokazuje da znaš šta radiš. Zatim osnovna oprema. Ne mora odmah da bude najskuplja i najnovija, dovoljno je ono bez čega se ne može raditi, a ostalo dokupljuješ kako zarađuješ. Na kraju dolaze prvi klijenti. Počni od poznanika, komšija i rodbine, jer prvi posao koji odradiš kako treba otvara vrata za sledeći.

Dalje ide preporukom. Dobar glas se širi brže od svake reklame. Majstor koji je tačan, uredan i pošten ne mora mnogo da se oglašava, jer ga zadovoljne mušterije same preporučuju.

Zanat koji ti danas deluje „nezanimljivo“ sutra može biti tvoja najveća prednost na tržištu koje masovno traga za takvim ljudima. Dok drugi jure iste kancelarijske pozicije, ti možeš da zauzmeš mesto koje je prazno i dobro plaćeno. Možda je pravo vreme da pogledaš na drugu stranu, a ne tamo kuda ide gomila.