Kuvarstvo – Kurs za kuvara

„Kuvanje je kao ljubav. Ili se predajte ili ne ulazite u to“.

– Harijet van Horn

Malo je zanimanja koja pružaju toliko zadovoljstva koliko kuvarstvo. Reč je o veštini pripremanja jela i poslastica preradom raznih namirnica – ali i o pravoj umetnosti, ako pitate one koji je se drže kao zanata za ceo život.

Otkud kuvarstvo – malo istorije

Niko tačno ne zna kada je i kako nastalo kuvanje kao veština. Pretpostavlja se da je sve počelo onog trenutka kada su naši preci primetili da je hrana pečena na vatri ili skuvana jednostavno ukusnija. Kasnije, pronalaskom glinenog lonca i ražnja, otvorila su se vrata za pripremu gotovo svih jela kakva danas poznajemo. Vremenom, kako se tehnologija razvijala, razvijala se i kuvarska veština – broj jela i poslastica je rastao, a njihova priprema je iz godine u godinu postajala sve savršenija.

Ono što je manje poznato jeste da mnoge namirnice moraju proći kroz fizičke i hemijske promene da bi uopšte bile upotrebljive za ishranu. Upravo taj proces – pretvaranje sirovih namirnica u nešto što možemo i želimo da jedemo – jeste suština kuvarske, odnosno poslastičarske veštine.

Zanimljivo je i da pravilno pripremljena hrana zapravo povećava svoju hranjivu vrednost. S druge strane, loša kuvarska tehnika može tu vrednost delimično ili potpuno uništiti, a u nekim slučajevima čak i naškoditi zdravlju. Zato dobar kuvar nije samo neko ko zna da „začini“ – on razume i sam proces.

Jezik struke – kulinarska terminologija

Kao i svaka struka, i kuvarstvo ima svoj jezik. U profesionalnim kuhinjama često ćete čuti izraze koji dolaze iz stranih jezika – najviše iz francuskog, a nešto manje iz nemačkog i italijanskog. Neki od termina koje ćete sigurno savladati tokom kursa su:

a la kart, ben-mari, blanširati, dekorisati, dinstati, marinirati, panirati, pohovati, flambirati…

Zvuči kompikovano na prvi pogled, ali posle par časova ovi pojmovi postaju deo svakodnevnog vokabulara.