Carinski zastupnik / carinik – špediter / carinik

Pri upisu na kurs carinik – špediter polaznici nam često postavljaju pitanje da li nakon završenog kursa mogu da postanu carinski zastupnik ili da rade na carini. U ovom blogu dajemo jasne odgovore na ta pitanja i objašnjavamo ključne razlike između ova tri zanimanja.

„Koja je razlika između carinskog zastupnika, carinika – špeditera i carinika?“

Mnogi misle da ova tri zanimanja podrazumevaju iste poslove, ali njihove uloge su, u stvari, veoma različite – i po ovlašćenjima, i po tome za koga rade.

Carinski zastupnik, carinik – špediter i carinik: koja je razlika

Carinski zastupnik je lice koje u ime uvoznika ili izvoznika obavlja carinske formalnosti. Njegova uloga podrazumeva podnošenje carinskih deklaracija, zastupanje pred carinskim organima i plaćanje uvoznih dažbina.

• Primer: firma uvozi mašine iz inostranstva → carinski zastupnik vodi ceo postupak pred carinom u ime firme.

Carinik – špediter je stručnjak za transport i logistiku. Njegov posao je da organizuje prevoz robe, skladištenje, osiguranje pošiljke i prateću papirologiju.

• Primer: špediter organizuje transport robe kamionom i koordinira rad sa carinskim zastupnikom kako bi roba stigla do klijenta bez zastoja.

Carinik je službeno lice Uprave carina. Njegova uloga je kontrola robe, provera dokumentacije i naplata dažbina.

• Primer: carinik je državni službenik koji radi na graničnim prelazima i bavi se naplatom dažbina na uvoznu robu, pregledom vozila i putnika, carinjenjem robe, evidentiranjem prometa robe i putnika, kao i otkrivanjem carinskih prekršaja i krijumčarenja.

Glavna razlika je u tome što carinik radi za državu, dok špediter i carinski zastupnik rade za klijenta – privredno društvo ili preduzetnika koji uvozi ili izvozi robu.

„Ako uvozite robu iz Nemačke, špediter organizuje transport, carinski zastupnik prijavljuje robu carini, a carinik proverava dokumentaciju i odobrava postupak.“

Sertifikat za carinika – špeditera i rad u špediciji predstavlja odličnu polaznu tačku za sticanje radnog iskustva i dalje usavršavanje u pravcu zanimanja carinski zastupnik. Ako želite da naučite više o carinskim procedurama i špediciji, prijavite se na naš kurs.

Kako se postaje carinski zastupnik – polaganje stručnog ispita

Da bi neko zvanično postao carinski zastupnik (u zakonu i praksi poznat i kao „ovlašćeni špediter“ za carinske deklaracije), potrebno je proći sledeće korake:

1. Pravni osnov. Postoji Pravilnik o programu i sadržini posebnog stručnog ispita za zastupanje u carinskom postupku, koji izdaje Uprava carina Republike Srbije. Prema Carinskom zakonu, posredno zastupanje (špedicija) dozvoljeno je pravnim licima koja zapošljavaju lica sa dozvolom za carinsko zastupanje.
2. Uslovi za pristup ispitu. Prema pravilniku Ministarstva finansija i Uprave carina, kandidat može biti zaposlen kod špeditera odnosno posrednog zastupnika. Mora imati najmanje srednju stručnu spremu (minimum četvrti stepen) i ne sme biti pravosnažno osuđivan za privredne, carinske ili poreske prekršaje. Ispit obuhvata oblasti: carinski sistem i postupak, carinsku tarifu, poreklo robe, carinsku vrednost i poreze, poznavanje robe (klasifikaciju) i spoljnotrgovinski i devizni sistem.
3. Prijava na ispit. Kandidat podnosi prijavu Upravi carina, u kojoj navodi lične podatke (ime, JMBG, adresu) i dostavlja potrebnu dokumentaciju. Postoji i mogućnost prijave na obuku koju organizuje Uprava carina, ali ta obuka nije obavezna.
4. Polaganje ispita. Ispit se polaže pred ispitnom komisijom koju imenuje Uprava carina, odnosno Ministarstvo finansija. Ispit ima pismeni i usmeni deo, a kandidat se ocenjuje sa „položio“ ili „nije položio“. Ukoliko ne položi, kandidat ima pravo na popravni ispit iz jedne ili dve oblasti u određenom roku.

Dozvola za carinskog zastupnika – gde se izdaje rešenje

Nakon uspešno položenog ispita, budući carinski zastupnik prolazi kroz još nekoliko administrativnih koraka pre nego što može zvanično da obavlja ovaj posao:

1. Uverenje o položenom ispitu. Nakon uspešnog polaganja, ispitna komisija Uprave carina izdaje uverenje o položenom stručnom ispitu. To uverenje predstavlja dokaz da je kandidat položio stručni ispit i služi kao osnov za dalje pribavljanje dozvole.
2. Izdavanje dozvole za carinsko zastupanje. Na osnovu položenog ispita i ispunjenih uslova (radno iskustvo, obrazovanje, neosuđivanost), Uprava carina izdaje dozvolu za zastupanje u carinskom postupku. U rešenju odnosno dozvoli navodi se identifikacioni broj zastupnika. Uz dozvolu se izdaje i lična kartica zastupnika, kao i pečat (ako je to predviđeno), koji se koriste u radu sa carinarnicama.
3. Evidencija. Uprava carina vodi registar lica kojima je izdata dozvola za zastupanje. Ta dozvola može biti oduzeta ukoliko zastupnik ne obavlja svoj posao profesionalno i u skladu sa zakonom.

Zaključak

Iako se pojmovi carinski zastupnik, carinik – špediter i carinik često mešaju, reč je o tri jasno odvojena zanimanja sa različitim ovlašćenjima i odgovornostima. Kurs za carinika – špeditera dobra je osnova za dalje usavršavanje i sticanje iskustva potrebnog za polaganje stručnog ispita za carinskog zastupnika. Ako želite da se profesionalno razvijate u ovoj oblasti, prijavite se na naš kurs za carinika – špeditera i napravite prvi korak ka karijeri u carinskoj struci.