Električar, elektroinstalater ili elektromonter koja je razlika između ova 3 zanimanja?

Električar, elektroinstalater ili elektromonter koja je razlika? Ovo je pitanje koje nam polaznici postavljaju gotovo svaki dan kada odlučuju koji kurs da upišu. Neki će vam reći da je svejedno, da je to samo stvar toga ko kako naziva svoj posao. Ali da li je baš tako? Hajde da razjasnimo ko se zapravo čime bavi, i zašto ta razlika ipak nije nevažna kada birate svoj put u struci.

Elektroinstalater – onaj koji „provlači struju“ kroz zid

Ovo zanimanje je usko vezano za sam objekat, dok je još u izgradnji ili se renovira. Posao obuhvata postavljanje, ispitivanje i održavanje niskonaponskih instalacija, uzemljenja, gromobrana i rasvetnih uređaja. Konkretno, to znači štemovanje zidova, provlačenje cevi i vodova, ugradnju razvodnih ormara i utičnica. Elektroinstalatera najčešće ćete zateći u stanovima, poslovnim zgradama i fabrikama koje tek dobijaju svoju infrastrukturu – dakle, u prostoru koji se tek oblikuje.

Ovaj posao zahteva dobro poznavanje građevinske faze objekta, jer se instalacije često rade paralelno sa zidarskim i malterskim radovima. Elektroinstalater mora da zna gde tačno da postavi razvodne kutije, kako da isprati projekat i, što je možda najvažnije, kako da sve to uradi u skladu sa važećim tehničkim propisima i standardima bezbednosti, poput onih koje propisuje Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC). Po svemu tome ga je i najlakše prepoznati: on je najbliži samom objektu, ne opremi ili sistemu koji se kasnije uklapa u njega.

Elektromonter – onaj koji sklapa i povezuje opremu

Njegov posao je montaža i sklapanje elektro-opreme, ormara i kablovskih trasa, i to obično prema unapred pripremljenoj šemi ili tehničkoj dokumentaciji. Priprema materijal, seče kablove, montira opremu i kablovske razvode, polaže zaštitne cevi u regale. Dok je elektroinstalater vezan za objekat – zidove, prostorije, rasvetu – elektromonter je bliži samoj opremi i sistemu koji sklapa.

Zato ga češće srećete tamo gde oprema već postoji i čeka da bude povezana: u industrijskim postrojenjima, na energetskim objektima, u telekomunikacijama. Ovde je preciznost ključna – greška u povezivanju kablova ili pogrešno očitana šema mogu da dovedu do kvara cele instalacije, pa čak i do ozbiljnih bezbednosnih rizika. Zbog toga elektromonteri često rade uz stalnu proveru dokumentacije i uz poštovanje standarda poput onih koje propisuje Elektrodistribucija Srbije za priključenje na mrežu.

Električar – najširi, „krovni“ pojam

Za razliku od prethodna dva zanimanja, ovo je širi pojam. Koristi se i kao zbirni naziv za sve koji rade sa strujom, i kao samostalno zvanje za osobu koja instalira, održava i popravlja električne sisteme i uređaje. U tome je i suština razlike – elektroinstalater i elektromonter su uže, specijalizovane titule, dok električar pokriva i jedno i drugo, plus još dosta toga, recimo montažu video-nadzora, tehničke zaštite ili solarnih panela na već gotovim objektima.

Stariji izvori iz struke ovaj pojam tretiraju kao krovni, ispod kog stoje uže specijalizacije – elektromehaničar, elektroinstalater, elektromonter, RTV mehaničar, autoelektričar. Svaki elektroinstalater i elektromonter je, u širem smislu, i električar, ali obrnuto ne važi uvek. U praksi se ta granica ipak često briše – poslodavci u Srbiji redovno raspisuju konkurse pod nazivom „elektromonter/elektroinstalater“ ili „električar/elektromonter“, tražeći od kandidata da rade na elektroenergetskim, telekomunikacionim i signalnim instalacijama, bez obzira na tačan naziv radnog mesta.

Električar, elektroinstalater ili elektromonter zašto je ova razlika bitna kada birate kurs

Kada birate obuku, korisno je da razmislite šta vas zapravo privlači – rad na samom objektu, montaža i povezivanje opreme, ili širi spektar poslova koji uključuje i jedno i drugo. Svaki od ova tri profila nosi svoje prednosti: elektroinstalateri su traženi na građevinama koje niču širom Srbije, elektromonteri su nezaobilazni u industriji i energetici, a električari, zbog svoje svestranosti, najlakše pronalaze posao u različitim granama – od servisiranja domaćinstava do ugradnje solarnih sistema, koji su poslednjih godina sve traženiji.

Dobra vest je što ne morate sami da nagađate koji vam profil najviše odgovara – u Zanatsko obrazovnom centru „Adžija“ u ponudi su sva tri kursa, pa možete da se konsultujete na pri upisu i izaberete onaj koji se najbolje uklapa u vaša interesovanja i planove za karijeru.

Na kraju, šta je bitno?

Kad birate na koji oglas da se javite, ili razmišljate o sopstvenoj karijeri, pogledajte šta posao stvarno podrazumeva, a ne kako se zove. Da li se radi na objektu, na montaži opreme, ili na nečem širem od oba? Taj fokus, a ne naziv na vizitkarti, na kraju najbolje pokazuje o kom se zanimanju zapravo radi.